Ako je odgovor “Nije mi ništa” - ostanite i pokušajte pomoći

NIJE MI NIŠTA! - jako često, nažalost, znači SVE MI JE!

Koliko smo samo puta ovo nekoga upitali ili na isto pitanje ovako odgovarali...

NIJE MI NIŠTA! - jako često, nažalost, znači SVE MI JE!

Moje “nije mi ništa” znači - nestani makar iz mog vidnog polja :) Najviše su žene pitane šta im je, jer kako muški, “jači” spol kaže: Vama ženama je uvijek nešto - nema dana da vam nešto ne smeta, ne štima, da ne kukate, da se ne žalite, da iz čista mira ne planete, ne vrisnete… Pa dobro, samo smo antimonotone (moram patentirati ovaj izraz).

Uglavnom, meni moj suprug, otkako se znamo (a to su sada već dvije decenije), govori da mi žene sve zakomplikujemo, pa makar to bila i neka sitnica. Pa onda, kaže, budemo ljute, nervozne i nepodnošljive, a same krive. A, kada nas pitaju šta nam je, mi uvijek kažemo da nam nije ništa. Eh eto, mi ispadnemo ovakve i onakve, a oni samo žele da nam nekako pomognu. Baš smo, pored svega, bezobzirne, bezosjećajne, ma bezobrazne. A, gle čuda, nije nam ništa! Hormoni...


Malo sam se analizirala i kada se desi takva situacija pa me iskreno pita šta mi je i zaista pri tome misli da me sasluša, pomogne, oraspoloži - ja kažem: Ma pusti me, nije mi ništa! Uz to često imam i neki pokret tipa da podignem obrvu, a nekad i obje, pa odmahnem rukom ili glavom zamahnem haman do iščašenja vrata. Sve to kako bih dočarala da mi nije ništa, ali apsolutno ništa.


A meni i u meni tada haman sve - miks nekih emocija, ljutnje, huje, nervoze, nama poznatih hormona… Često i ne znamo uzrok, ali nećemo sad detaljisati. Najčešće se žalimo na svima dobro poznatog neprijatelja PMS, pa kažemo: Ma ovih nekoliko dana nisam baš sva svoja, PMS i to…

Meni moj čo’ek jednom fino i slikovito objasnio ovako: Vidi Melika, ja razumijem da vi žene imate neke svoje načine, metode, puteve i ostalo što ujedno nazivate hormonima, ali vjeruj ti meni - nije to samo “onih dana”. Vama su ti dani stalno, tačnije, skoro cijeli mjesec. Ja ga tu začuđeno pogledah, ali Boga mi on hrabro nastavi: Imate predPMS, pa PMS, pa postPMS, pa sve u međuvremenu i dalje kako slijedi. Pauze su minimalne ili neprimijetne, što znači da je vakat da smislite neki novi izgovor mimo tih hormonskih koji mene, a i ostatak muške populacije dovede do pitanja: Šta ti je sad? Šta ti je danas? Šta je sad problem? Šta sam sad uradio? Na ovakva i slična pitanja dobijemo odgovore: Nije mi ništa ili ništa nije problem. A kada kažemo ok, uredu, dobro i ostane na tome - e, onda tek krene bljuvanje vatre - ma šta je ok, vidiš da sam nevozna, šta me uopšte pitaš takve gluposti, zar nije jasno … Onda ja, opet, pitam u čemu je problem i mogu li nekako pomoći, a ti vrisneš - hajde molim te me ne pitaj gluposti, namjerno me zezaš i smaraš… I znate šta? Fakat, ali fakat je upravu!


Ako pitaju, nerviraju nas. Ako ne pitaju, onda su bezobrazni i nezainteresovani. Ako se nasmiju da nas oraspolože, mi bih ih “s crnom zemljom sastavile”. Ako se dreknu da nas trznu, mi smo odmah napadnute, žrtve… Ma nije ni njima baš lahko. Možda me puca neki predPMS pa sam ovako malo blaga, emotivna i objektivnija nego inače, ali eto… 


Samo da tekst ne dođe do mog čo’ka, jer sljedeće nije mi ništa izgledalo bi - hajde Melika pročitaj ono što si sama pisala, priznala, objasnila :) Šalu na stranu, općenito nije mi ništa, jako često znači: Sve mi je! Pomozi mi! Treba mi podška! I slično. Ali same smo krive jer ne damo šansu za takvo nešto - drži nas neka huja ili inat. Pričamo jedno, a želimo sasvim drugo. Mislim na sve odnose - prijateljske, porodične, bračne, ma bilo kakve međuljudske.


Kao mlađi, sigurno nismo davali pažnju i značaj kada neko kaže da mu nije ništa, ali danas, meni kao starijoj, to već mnogo govori, pa pokušam da nađem način i put da nekako dođem do te osobe i budem podrška, rame za plakanje, “kutija” za neke tajne, osoba za kaficu ili možda samo za šutnju, ali zajedničku. Mnogi to “nije mi ništa” nose i drže u sebi ali i pomisle: pitao/la me šta mi je i ja sam rekla da mi nije ništa, pa nema smisla da se sada žalim ili tu osobu zovem, molim za pomoć i slično. Greška!

 

Dijete, ako u nekoj ljutnji kaže nije mi ništa - u situaciji kada osjetite da treba da pitate šta mu je u tom momentu, ne shvatajte bezazleno. To može biti neka sitnica za nas, ali djetetu nešto golemo. Nije mi ništa je toliko kratka rečenica i brza reakcija, a može imati jako bitno značenje, poruku, razlog, ishod… Prije se nisam puno obazirala, a sada je suprotno.


Nekad uspijem, nekad ne, ali često budem ona koja pita - i kada dobijem poznati odgovor od tri riječi, pokušam nekako djelovati, jer i sama znam kakva osjećanja mogu biti u pitanju pošto sam i ja često isto odgovarala.

Pokušajmo izbjegavati ovaj odgovor i budimo makar malo jasniji i iskreniji jer tako nećemo otjerati ljude i pomoć od sebe. Nije mi ništa - mnogima djeluje kao da treba da ode, da se povuće, da ništa više ne pita. Ok, mi žene smo malo komplikovane i mnogo puta kažemo što ne želimo ili ne mislimo, ali eto, drugi mogu promijeniti dalji razvoj.


Pomozite mi da vam pomognem, jer i ja vama trebam pomoći da mi pomognete. Da više ne govore kako su dvije najveće ženske laži: Nisam ljuta! i Nije mi ništa! :)


Od danas govorim sve mi je, pa javim kako je prošlo :)

Želim da svi što manje osjećamo i izgovaramo: Ma nije mi ništa!


Melika Hrvić