Ruksak ili torba

Sadržaj ženske torbe pravi je izazov

Često pronađemo nešto i od prošle godine

Sadržaj ženske torbe pravi je izazov

“Ako ćovek isprazni sadržaj svoje torbice u svoju glavu, niko mu je neće moći oduzeti” - nepoznat, ali mnogo pametan autor!

 

Kada bi ženske torbe mogle pričati ili možda plakati… Zaista smo vrhunske šampionke u “punjenju” ruksaka ili torbe. Kada neko pita imamo li možda nešto (bilo šta), mi u torbi garant imamo, ma koliko mala bila. Kada dođe vrijeme za promjenu ili čišćenje / pranje, onda se često pronađe nešto od, recimo, prošle godine, ili nešto što smo tražili prije mjesec, nečemu istekao rok i slično. Nekako je to preraslo u ženski fenomen.


Često čujemo ili baš nama budu upućeni komentari, tipa: Pa šta sve nosiš u toj torbi? Raspremi to malo, nikada ništa ne možeš naći… Što će ti šal u torbi usred ljeta? Pa kako ti rame ne odvale tolike stvari? Ma ti i ne znaš šta sve imaš unutra i slično. Nekad pomislimo da kažemo: Ma ako treba i pretis lonac, evo odmah… I zamišljam kako lonac lagano vadimo iz torbe.


Naljutimo se kada čujemo takve komentare ali zaista nema šta nemamo u našim torbama - treba biti iskren. Evo ja ću nabrojati trenutno stanje u ruksaku, ali i naglasiti da je jučer bilo tri puta više svega što mi “baš baš treba” :) Dakle - novčanik, obične maramice, vlažne maramice, labelo, krema za ruke, tablete ako šta slučajno mene ili nekoga zaboli, lepeza, flaša vode, naočale plus “bitnije” - plačeni računi / režije od prošlog mjeseca, snimak vilice od prije 20ak dana, slušalice, punjač, 3 olovke, rokovnik, čarape koje kupih prošle sedmice… Eto, dosta za sada. Ponavljam, to je pročišćena varijanta. Ali… Dok krenem iz kuće, put do ruksaka naći će jedni ključevi, drugi ključevi, sprej “protiv” sunca, pa protiv komaraca, žvake, ponekad dezedorans… Ma nakupi se svega, nije da se ne potrudimo.

 

Nije problem što napunimo i prepunimo, ali je problem kada se ljutimo, a same smo krive. I uvijek, ali uvijek kažemo: E, nećes više! Čim dođem kući, vadim sve i ostavljam tri stvari… Da, baš! Moža tri puta deset! Jednom sam suprugu rekla da nađe nešto u mom ruksaku i da mi doda… Tada i nikad više! Ja se načekala, on doživio traumu :)


Sve nam treba, a većinu rijetko ili nikako ne iskoristimo - samo je našoj duši lakše ako nam je sve u torbi ili ruksaku. Nekako smo sigurnije, ali i sretnije ako nešto nađemo nakon duže portage i tužnije kada nešto ne možemo da nađemo od kuršlusa unutra… Ovo drugo je veoma čest momenat! Nedavno nađoh i deset KM, pa eto hajde, nije da se ljutila :)


Stane tu često i presvlaka za jedno dijete, drugo dijete… Da ne spominjem djevojke i žene koje se šminkaju, pa ponesu još neseser, četku za kosu, nekoliko parfema (noćni, dnevni, slabiji, jaći…).


Bila sam poznata po zelenom ruksaku s likom žabe. To sam nosila jako drugo i danas me pitaju gdje je ruksak :) S prvim djetetom krenem vani i tako sve potrpam i idemo, ali kada nije dijete sa mnom, kada je u vrtiću, ja i dalje žabicu na ramana… Bilo je čudnih pogleda!

Ma nosila bih je još, ali zaista više nije bila sposobna da me prati, deformisala se, jadna. Onda sam prešla na Hello Kitty, ali nećemo sad o tome…


Inače sam sportski tip i najbolje mi odgovaraju ruksaci, malo veći... Kada neko podigne ruksak i pogleda me kao: Da li cigle nosiš nutra? Ja samo kažem: Ma namjerno stavim viška stvari, paše mi težina radi leđa… Nije da mi povjeruju, ali bitan je pokušaj. 


Nekako, bez obzira na veličinu torbe, uvijek je puna. I one manje, što se nose na jednom ramenu, žena začas napuni, pa se kaiš jadan istegne, pa može i na oba ramena :)

 

Nedavno dolazi prijateljica i nosi torbu malo veću od mobitela. Kažem joj: Ženska glavo, eto šta radiš, s tom, nazovi torbom? Kaže ona meni: Ma ljepota, stane mi samo osnovno : novčanik, mobitel, žvake, labelo… E, reko’ svaka ti čast. I zaista jeste. Umijeće. Prvo onome ko je osmislio pa onome ko je spretno koristi. Doduše, mlada je, pa ima vremena za jos potrebnih stvari za ubaciti :)


Upravo sam otišla po punjač koji je bio u ruksaku i s dna izvadim gel za tuširanje koji jučer kupih… Ali to je ta planirana težina što leđima odgovara… Evo i senilnost opravdavamo - ma ja to namjerno tako - dva dana ispitivala kvalitet poklopca od gela za tuširanje, da vidm hoće li se prosuti, pa zato tegarila :)


Žene su čudo, ali i ženske torbe. Nema šta nemamo i nema šta ne stane u njih, da se nekad i samo začudimo. Sreća, pa u zadnje vrijeme i muškarci nose one neke torbice, pa nerijetko čujemo kako ne mogu ključ od auta odmah da nađu. Čak je jedan priznao: Tek sad, vas žene bar malo bolje razumijem. Evo uzeo torbu da mi je sve na dohvat ruke, ali… Zaista se napuni začas. Dok stavim novčanik, dokumente, ključeve, mobitel… A krajem sedmice, kada krenem da očistim - da ne spominjem koliko nekih računa i papira unutra bude: od režija, kupovine, parkinga… Odgovorih: Hvala na razumijevanju!


Ne pišem sad o modi i modnim detaljima. Poenta je u našoj sposobnosti da pretrpamo :) Definitivno sam ruksak tip, samo kad baš trebam/  moram, onda nosim torbu / torbicu radi prikladnosti situaciji, prilici…


Odoh sad do mesare, imam malo mjesta u ruksaku ... :)


Nego, sad očistite torbe, možda bude i koja zaboravljena parica :)


Melika Hrvić