Običaj, navika ili ćejf

Kahva/kava/kafa kao svakodnevna terapija

Žene zaista imaju posebne emocije prema ovom napitku

Kahva/kava/kafa kao svakodnevna terapija

 

Italijanska poslovica: Kafa se pije vrela, sjedeći i bez posebnog raloga.


Skoro je ponoć, ali kafica je spremna da mi pravi društvo dok ovo pišem. Mogu reći da sam prava kafopija, što ne smatram lošim - bar ne do sada. Kažu da s godinama dođe vrijeme da se manje pije radi nesanice, krvnog pritiska i nekih ostalih smetnji. Ali o tome neki drugi put.

Vjerujem da mnogi baš sada piju kaficu i čitaju ovaj ili neki drugi tekst, jer je uz taj napitak nekako lakše, ljepše ili što bi moj prijatelj rekao, logičnije. Kafa je drugarica koja nas trpi u bilo kakvim situacijama i stanjima. Isto je i sa knjigom, a knjiga uz kafu je kombinacija bez greške. Kada se umorim, pa želim da predahnem, prvo pomislim na kafu. A to je samo jedan od primjera. Uz kafu se smijemo, plačemo, zabavljamo, otvaramo dušu… Neki je zovu porokom, a ja dozom mira. 

Za kafu nema lošeg vremena niti loše situacije. Uvijek dobro dođe i po danu i navečer, bilo da je u pitanju neko druženje, šetanje, slavljenje… Ili je jednostavno pijemo sami, na miru, bez ikoga. Ne kaže se bez razloga: Idemo na slatku. Svaki položen ispit, zaposlenje, svaku platu i bilo koji drugi životni događaj obilježimo kafom. Ona je kao neko obećanje da će uz nju protokol biti okončan, odnosno da će se sve ispričati, prepričati i dočarati upravo uz njeno ispijanje. Nekome je kafa sasvim nebitna i ne predstavlja bilo kakvu smisao niti užitak i to razumijem. Samo se nadam da i oni razumiju nas koji bas ocejfimo. 

Mnoge kafe smo ispili u neznanju jer je navika da je napravimo ili naručimo, ali isto tako, mnoge nas vezuju za neke osobe, događaje, dobra vremena, pa i loše momente… Koliko puta čujemo: Sjećas li se kad smo pili kafu ili upoznali smo se kad smo sjedili tu i tu. Ili hajde da demo na kafu da se (poznato u našim krajevima) pošteno izmahalamo.


Kada se dopisujem s drugaricama, na kraju uvijek bude istaknuto kako poruke nisu loše, ali da bi sve itekako bilo ljepše uživo, uz kaficu, obavezno. S prijateljicama koje su izvan BiH, rijetko razmijenim fotografiju neke odjeće, hrane i sl., ali fotografiju kafe da, i više nego često. Kao da je tako zajedno pijemo i jedna drugoj potvrdimo da jedva čekamo ispijanje, ali ono pravo i na nekim nama dragim mjestima. Sve ispričano kao da se ne pika bez kafe.

Običaj definitivno jeste ali i navika, samo navika puna ćejfa. Nekome je taj ćejf sok, čaj, voda… ali većini, ipak, kafa. U, ne baš tako dalekoj prošlosti, nije bilo izbora i vrsta kao danas, jer je kafa značila radnju u par koraka: pozovi, pristavi, naspi i ćejfi. Sada to nije tako, ali svakako ne umanjuje želju za konzumiranjem.

Najčešće napisano ili izgovoreno, a da se svi pronađemo jesu sljedeće rečenice: Hajde dođi na kafu. Kad pijemo kafu? Misliš li zvati na kafu? Kad je ta slatka? Planiraj kafu! Važi, može sve ali prvo kafa i sl.

 

U toku je mjesec Ramazan i kada bi postače pitali kako podnose post ili šta im je želja da se napravi za iftar, većina će reći: Ma da mi je samo srk kafe pa onda dalje sve po redu. Da ne spominjem da nakon tog srka i iftara slijedi ono pravo ispijanje kafe uz razne teme… Naprave se nekad i po tri džezve, jer ćejf se oduži i potraje. 

Ideju za ovu temu mi je dala prijateljica koja se odselila iz BiH ali tradicija ispijanje kafe je ostala netaknuta. Kaže nedavno: Kupila sam neku kafu ali da ti pravo kažem, odmah sutra sam išla da tražim pravu, našu kafu. Veli, hvala na alternativama, ali ipak - neka, hvala! Garantujem da sad u ruci drži poveliku šolju kafe, čita i duma da li o njoj riječ.

Odemo u goste, pije se kafa. Dođu nam gosti, pije se kafa. Slijedi obrok, ali prije ili poslije ili i prije i poslije pije se kafa. Uvijek je tu. Doduše, nekad iz navike kažemo da idemo na kafu, a završimo u šopingu, ali nećemo detaljisati (ženska posla). Kako god, nama ženama, kafa mnogo znači. Čim oči otvorim, pomislim na kafu, jer je ona moja drugarica koja mi pomogne da se razbudim, da isplaniram obaveze tog dana, da joj se izjadam ako treba… Mnogima ujutro nakon buđenja, jedino njeno društvo ne smeta.

Neko uživa u slatkišima, neko u grickalicama, u nekim drugim rutinama ili ritualima, ali evo ja uvijek navijam za kafu. Samo se malo zamislite (vi, koji je pijete) pa ćete se uvjeriti kako je kafa bila tu da “poveže” neka prijateljstva, sudbine, da nas drži budnima dok učimo, radimo, da “ubije” vrijeme dok nekoga čekamo, da nekoga pomirimo… Kafa je u svakoj prilici dobrodošla. Ne bih ja to prepisala nekoj vrsti ovisnosti, ali vrsti užitka definitivno da. Navika ili ne, kafa je na kraju, ako ne najmanje onda jedno od manjih, svakodnevnih, dostupnih nam zala (prvenstveno mislim na zdravlje). Nema osobe bez nekog ćejfa, poroka, navike… Neka mi onda kafa bude broj 1.

Ovaj tekst je daleko od toga da pokuša biti kao nagovor, ali je potvrda onima što piju kafu ili puno kafe da nisu jedini. Ima nas još, kojima kafa često pokloni tišinu, mir, odmor, užitak… Nekad je samo začas srknemo, nekad se duže družimo, ali to je do nas.

 

Mnogo toga bi se imalo pisati o vrstama, načinima pravljenja, različitim navikama ispijanja, posebnom posuđu, serviranju, obaveznim dodacima ćejfa… Ko bi rekao, ali kafa je zaista opširan pojam.

Ako je dan bio pun obaveza, ako kućni poslovi nemaju kraja, ako nas djeca izmore ili imamo neke brige, nedoumice… skoro uvijek ćete pomisliti, reći ili od nekoga čuti: Ma samo da mi je sjesti i kafu na miru popiti. Kao da će nam taj napitak znatno pomoći i sve riješiti. Ali nije ni daleko od toga, jer nakon predaha ipak bude lakše. Još ako tome dodamo dodatne ćejfove tipa čokoladice, kolačića… onda nema sumnje u dobar ishod.

Baš ovih dana imam nekoliko poziva od prijatelja da je vrijeme da se vidimo i zamislite kako je tekao ragovor, bilo pozivom ili porukom? U pravu ste, bilo je: Hoćemo na kafu tad i tad, tu i tu… Nije da bih se ja protivila kada bi bio poziv na ćevape, kolače… ali, jednostavno ne ide tako. Zove se na kafu, a završiti se može možda i na bureku, nema veze... 

Svoju kafu ispih, a šolja nije pomala. Pozdrav do neke sljedeće teme, uz kafu, naravno.

 

Šoljica kafe raspriča i najvećeg šutljivca. Autor nepoznat, ali dobro i tačno zbori.


Melika Hrvić